III
О, кад би знао ти како је мени
што нећу више смети
ни у пролеће, кад трава зелени,
доћи ти сутоном, док туга расте.

О, кад би знао ти како је души
кад задње дрвеће мре
и задње лишће жалосно певуши,
што неће моћи као пре
рећи ти своје јесење плашње.

О, кад би знао ти шта срце скрива
кад око залуд тражи.
О, кад би знао ти како једнолик бива,
без боје и без дражи,
сваки дан када те видела нисам.
                        
                                                                             
                                                                                                                                                                     Слика, Момо Капор