ЗБОГ МЕНЕ

Због мене умре безброј цветова данас,
просу се безброј капи росе са трава.
О, боже цвећа, не љути се, не љути се на нас
што цвећем он ме јутрос у љубав уверава.

Због мене умре прва булка пламена
украј таласавог поља житног,
због мене, поникао стени из камена
умре цвет црвеног срца ситног.

Због мене се мој драги пења уз голети
и спишта низ окомите стазе склиске.
Како срећни, како смели беху његови полети
ради сваке малене цветне лиске!

Због мене умре данас лист, и цвет
сломљен сред струка, ишчупан из корена;
због мене мишљаше мој драги да постоји свет,
да природа је сва мени за украс створена.